Pismo Bjanke Zimić – Berberović

U nemogućnosti da prisustvuje otvaranju Festivala gospođa Bjanka Zimić Berberović, sestra Brune Špiler, uputila je organizatorima pismo – sjećanje na Herceg Novi u vrijeme  njihovog odrastanja ….

“Želim da pozdravim sve učesnike i organizatore ovog skupa i da se zahvalim svima onima koji su doprinijeli časti koja je ukazana mojoj miloj sestri Bruni a uz to i našoj porodici.

Htjela bih se  posebno zahvaliti gospođi Radmili Smiljanić, koja je duša svih ovih zbivanja. Zahvaliti za njeno  dugogodišnje zalaganje da bi se desilo ovo što se dešava danas.

Bruna i mi smo odrasli u sunčanoj i raspjevanoj atmosferi Herceg Novog( barem je nama kao djeci tako izgledao).Grad je tada imao sasvim drugo lice, atmosferu, način življenja i izgled. Nije bilo stambenih naselja – samo kuće, manje ili veće, sa vrtovima. Nama je  izgledalo da su svi dobre volje i ne sjećam se nikoga ko je prolazio ulicom a da barem nije zviždukao neku ariju iz opere.A mogli ste čuti iz skoro svake kuće žene koje pjevaju dok obavljaje kućne poslove. Za tili čas se znala  stvoriti klapa sa gitarom na ulici ili u barkama po moru ili po raznim skalinima. A uveče su  se često pjevale serenade.

U našoj kući je svako od nas svirao po neki instrument , tata je divno svirao gitaru, naša braća violine i harmoniku.  Često smo u večernjim časovima sjedeli oko  petrolejke i svi zajedno svirali i pjevali. Ali Bruna je težila nečem još većem. Postigla je to svojim velikim trudom, odricanjem i žrtvama, sama i bez ičije pomoći.

Herceg Novi je u doba naše mladosti imao organizovane horove kao i diletantsku grupu i gradsku muziku.u kojim je i Bruna učestvovala.  U teškim poslijeratnim danima bile su organizovane diletantske grupe, horovi i solo nastupi.Bruna je uvijek bila među prvima i njena pjesma je oduševljavala slušaoce.Uvijek je dobijala najveće aplauze. Dan danas ljudi se sjećaju njenih nastupa i lijepog glasa. I tako sve do njenog odlaska u Beograd da nastavi  školovanje, koje je bilo prekinuto ratom i okupacijom. U Beogradu je završila maturu i Muzičku akademiju, sama  bez mnogo pomoći porodice.

Miroslav Špiler, Brunin muž je bio pozvan da organizuje muzičku akademiju u Sarajevu te su tako i njih dvoje se preselili u Sarajevo.Bruna je postala profesor na Akademiji. Iz njene klase izašla su mnoga u svijetu poznata imena kao što su Radmila Smiljanić, Ljiljana Molnar-Talajić, Miomira Vitas..Mnogi njeni učenici su danas poznati operski pjevači, ugledni profesori, direktori operskih kuća.

U toku svog rada na Akademiji   napisala je studiju o samoj tehnici pjevanja. Akademija je izdala tu knjigu kao skripta, pa su je studenti koristili, a u nemogućnosti da je kupe, prepisivali.Čak i danas, ljudi nas pitaju da li  imamo tu knjigu.

Postoji mnogo priča o njenom radu sa studentima, koje je najbolje da ispričaju njeni studenti i njene kolege.

Za porodicu, najveće priznanje je bio koncert u Sarajevu organizovan na desetogodišnjicu njene smrti koje je priredila Muzička akademija  u Sarajevu kao i njeni učenici. Takođe i koncert u Herceg Novom 2002.-ge godine koji su priredile njene učenice i učenice njenih učenica. I to opet uz pomoć  i nastojanje gospođe Radmile Smiljanić.

Još jednom  se  svima zahvaljujem i želim uspiješan rad,
Zimić Bjanka ud. Berberović 

Ovoj zahvalnici pridružuje se i naš brat Franci, koji je još stariji od nas, živi u Beogradu i nije pokretan.”